Познати црногорски удбаш и генерал Јово Капичић преминуо је синоћ после краће и тешке болести.

Јован Капичић, познат и као “Јово Капа”, био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник и амбасадор СФРЈ и југословенски народни херој. Као заменик министра унутрашњих послова Југославије, обављао је командне дужности везане за Голи оток.

Рођен је 2. септембра 1919. године у Гаети, Италија, где је тада била велика база избегле црногорске краљевске војске након Божићне побуне против династије Карађорђевић.

Одрастао је на Цетињу, где је завршио основну школу и пет разреда гимназије. У шестом разреду гимназије био је искључен из школе због учешћа у штрајку гимназијалаца. Пошто је искључен без права на редовно школовање у средњим школама, морао је приватно да се едукује, а шести, седми и осми разред гимназије и матуру положио је у которској гимназији.

После ослобођења земље обављао је високе дужности у ресору министарства унутрашњих и иностраних послова. Као генерал УДБЕ, из Вишеграда је координирао хватање Драже Михаиловића, а потом је био упућен у Црну Гору, као министар унутрашњих послова. Био је и помоћник министра унутрашњих послова ФНРЈ.

Јово Капичић

Након резолуције Информбироа, као заменик министра унутрашњих послова Југославије, Александра Ранковића, био је на командним дужностима везаним за Голи оток.

Према разним сведочанствима, његова улога у овом периоду је изразито негативна, а о томе је посебно писао бивши логораш Владо Дапчевић који је забележио: “Од њега је зависила судбина људи..”

У време распада Југославије, почетком деведесетих, Капичић се противио Милошевићевој политици и подређеној улози Црне Горе у односу на Србију.

Био је међу последњим народним херојима из Другог светског рата. О Капичићу је објављено више књига претходних година у којима је детаљно образлагао дане партизанске борбе као и своју улогу тада и после рата.

У жижу јавности Капичић је доспео такође после напада с леђа 12. децембра 2011. око 15 сати на углу улица Станоја Главаша и Цвијићеве у центру Београда. Тај напад оштро је осудила јавност Србије.

Насловна страна књиге Тамаре Никчевић “Голи отоци”

Он је и тада тврдио да је “Голи оток био неопходан али тамо није било малтретирања и убистава затвореника”. То је изазвало бурне реакције јавности.

Капичић је признао да је на Голом отоку било невиних људи, али је напоменуо да су за то криви судски и други држвни органи, а не управа затвора: „Било је хапшења без контроле. Чак трећина је била невино оптужена. Држава дугује извињење тим људима”, рекао је Капичић.

Капичић је недавно негирао умешаност у смрт четника чији су остаци  пронађени у пећини Мандића, на врху Вратило на планини Сињавини, тврдећи да је одговорност на Корпусу народне одбране Југославије (КНОЈ).

Више државно тужилаштво покренуло је истрагу након што су нађени људски остаци у пећини Мандића на Сињајевини, а информацију је потврдила и Управа полиције.

Сумња се да пронађене кости и лични предмети припадају четницима који су, наводно, ликвидирани по наредби Капичића у фебруару 1947. године.

Капичић је потврдио да је био у фебруару те године на Сињајевини, али нагласио да нема ништа са смрћу четника, за шта је окривио КНОЈ.

(Блиц-Агенције)

ТАКО ЈЕ ГОВОРИО ЈОВО КАПА

Да су мени рекли да га стрељам, ја бих га стрељао, као што бих стрељао и самог себе кад бих издао своју земљу.

Јово Капичић, бивши шеф Удбе, о погубљењу Драже Михаиловића,  4. септембар 2009, “Политика”

Чедомир Јовановић и Јово Капичић (монтажа: “Курир”)

Нити ми је ико понудио да уђем у ЛДП, нити имам икакве амбиције на том плану. Пружио сам им само најискренију подршку. На крају седнице сам се захвалио Чеди. Било је то као сусрет деде и унука.

Јово Капичић, бивши шеф Удбе, координатор хапшења Драже Михаиловића и онај који је командовао на Голом отоку, о боравку на свечаној седници ГО ЛДП-а, 31. јануар 2011, “Вечерње новости”

То је изузетна личност, паметан и поштен. Не може паметан човек да буде покварен. Оно о чему је причао напамет, без концепта, то ја не бих знао ни да прочитам! […] У праву је Чеда – Србија трули! Ако треба, и ја ћу да је спасавам, и то са онима с којима се не слажем!

Јово Капичић, бивши шеф Удбе, као гост на свечаној седници ЛДП-а, о председнику ЛДП-а Чедомиру Јовановићу, “Курир”

Косово је косовско, али може да живи у Србији. Они су тамо дошли пре Срба. Што се нису дигли за време Тита? У његово време нису цепали дрва и носили смеће, касније су то постали с Милошевићем. Спалио бих човека који би трговао органима! Ја сам опасан ратник био, херој, нисам бабица!

Јово Капичић, народни херој и гост на свечаној седници ЛДП-а, 1. фебруар 2011, “Курир”

Срамота је то што је написао тај Драшковићев заменик! Ако ништа друго, треба да броји моје године! Ја сам злочинац, а онај Младић, што је побио онолике хиљаде људи у Сребреници, он је херој?! Немам ја против тог Драшковића ништа, пољубио сам се с њим једном у његовој канцеларији. Драшковић је био наш човек, комуниста, из партизанске породице. Угледан човек, али је постао нешто друго. Ако си променио длаку, немој ћуд да мењаш.

Јово Капичић, бивши заменик шеф Удбе задужен за Голи оток и садашњи гост на свечаној седници ЛДП-а, о изјави потпредседника СПО-а Александра Југовића, 1. фебруар 2011, “Курир”

Каква демократија? Па овде нема демократије још од Светог Саве. У Србији се никада није владало правом, логиком, положајем најбројније нације и једне од најлепших земаља Европе; владало се силом. Србија је увек желела да помоћу силе господари Балканом. Вековима прете касапницом.

Јово Капичић, генерал УДБЕ и управник Голог отока, 14. децембар 2011, “Курир”

На делу је кампања коју против мене воде повампирене четничке снаге из Црне Горе и Србије.

Јово Капичић, генерал Удбе и управник Голог отока, о могућој тужби коју је против њега најавила Подгоричанка Мира Мандић, 26. децембар 2011, “Танјуг”

Јово Капичић после напада (фото: Блиц)

Нећу се вратити из Београда у Црну Гору јер ми је и Србија домовина у којој живим и ја и моја породица. У Србији сам проглашен за “црну овцу”, али не зато што сам непријатељ Срба, већ зато што критикујем власт Србије.

Јово Капичић, шеф Удбе и управник Голог отока, 11. јануар 2012, подгоричка “Побједа”

Све те приче су истина као да што је истина да је Дража Михаиловић национални херој.  Голи оток је приказиван као средњевековно мучилиште. Њих су лечили лекари који су лечили Политбиро Југославије и Тита. Имали су више хране и услова него болесници у тадашњим болницама. Нисмо хтели да их уништимо, већ само да их склонимо.

Јово Капичић, као управник Голог отока, 23. јануар 2013, “Анадолијa”

Косово јесте једна јединица за себе. Али, то јесте био и део српске државе од давних времена. Опет и та покрајина има право да се одвоји, ако неће да живи с неким. Јер нису то људи исте крви, нису исте вере, традиције. Па, ако не буду заједно, да буду одлични суседи – бољи него да су у једној држави и да се помажу.

Јово Капичић, бивши генерал Удбе и пензионисани генерал, 23. јануар 2013, “Анадолијa”

За непријатеље, а било их је много, судови нису постојали, већ административне одлуке. За информбировце се знало – Голи оток, за емиграцију – ликвидације.

Јово Капичић, бивши шеф Озне, 23. јануар 2013. НИН

Првог потпредседника Александра Вучића нисам никада видео, али сматрам да има моје, а ја његове особине.

Јово Капичић, генерал УДБЕ, 20. септембар 2013, “Данас”

(Изјаве.срб)

Categories: Вести над вестима