(Капитал, Софија, 5. 12. 2013)
Према подацима Комисије, постоје „најмање три“ тачке спорења: произвођач и дистрибутер нису раздвојени при коришћењу гасовода; транспортни монопол [Гаспрома]; недостатак транспарентности у ценовној структури – у пословима закљученим између Гаспрома и неколико европских земаља (Аустрија, Бугарска, Хрватска, Грчка, Мађарска, Русија, Србија и Словенија).
„Капитал“ истиче да је Бугарска, још 18. октобра о. г., пренела Европској комисији своје резерве [у односу на споразум]. Међутим, то није спречило власти у Софији да прогласе почетак изградње бугарског дела гасовода 31. октобра 2013. године.
С енглеског посрбило: Стање ствари
