Поново се ових дана појавио фантомски текст о Тому Хенксу и наводној одбрани Косова у наводној ТВ емисији. Снимак емисије не постоји, Хенксови агенти су отворено демантовали навод, а цела прича је стара скоро годину дана – али “новинари” у Србији и даље штампају шта им падне на памет (или шта им газда каже).

(Сиви соко, 19. 2. 2013)

Требало би да нам је одавно познат феномен лажне вести у коју сви поверују. Сетите се наводног инцидента са Србином који је голим рукама убио ајкулу у Египту. Или београдског кафића наводно затвореног на захтев америчке амбасаде због непримереног имена. Или „Милосрдног анђела“. Или кад је Том Хенкс изјавио на америчкој телевизији да је Косово српска земља…

Шта велите? Ово последње је тачно? Пренео Танјуг, Жутитика, све могуће новине, блогови, електронске листе, итд.? А реците ми онда, одакле им та информација? Зар није чудно што је та „вест“ свугде, од слова до слова, идентична? Што се не наводи термин наводне емисије? Што, на крају крајева, не постоји снимак те фамозне изјаве на Јутјубу, где иначе може да се нађе скоро све под капом небеском (попут лажираног снимка „Марша на Дрину“ са бечког новогодишњег концерта из 1987…)?

Занимљиво, зар не?

Само је Џулији Горин пало на памет да ступи у контакт са Хенксовим агентом, откуд је врло брзо стигао одговор: „Ово је потпуна измишљотина; не знамо одакле вам та информација, али није истинита.“

Не знам ко је пустио ову „вест“ у оптицај, а могу само да нагађам зашто. Можда како би се проверио проток „управљања утисцима“ међу Србима. Можда да би се (додатно) компромитовали медији у Србији, како класични тако и алтернативни. Сејање раздора и забуне у редове непријатеља је тактика стара колико и човечанство.

Оно што посебно фасцинира, али и ужасава, је колико је спремно цела прича прихваћена, без икаквог покушаја провере. Позната је чињеница да је Хенксова жена Рита грчког порекла и православна. Па пошто је Хенкс, по жени, малтене скоро па „брат православац“, онда ова гласина звучи веродостојно. И гле „случајности“, на крају „вести“ која је неколико пута обишла интернет пише да је Хенкс православне вере!

У психологији се ово зове „потврдна предрасуда“ (енг. confirmation bias). Верујемо у оно што желимо да верујемо. Ако се уклапа у предрасуду, примамо „вест“ без двоумљења о њеној истинитости. Зато, ако неко хоће да управља утисцима, треба само код публике да створи одговарајуће предрасуде, а онда може да им сервира какве год лажи жели, јер ће све покусати као најслађу истину.

Тако су, рецимо, Срби својевремено сатанизовани причом да су „комунисти“ који угњетавају „демократске“ Словенаца и Хрвате, а потом – када је прича о комунизму потрошена падом Берлинског зида и крахом СССР – да су „ултранационалисти“ који из чиста мира и зле намере нападају „мултикултурне и толерантне“ суседне државе (!). Коначни ударац је био скоро па предвидив: агенција за пропаганду (у служби западних спонзора Загреба и Сарајева) подвалила је америчким јеврејским удружењима тезу да су Срби – васкрсли нацисти!

Немојте да ми верујете на реч, проверите и сами.  Као што нисте „вест“ о Хенксу.

Нисам ни ја у свему овоме безгрешан. Прошлога новембра сам се „упецао“ на фото-вест о наводним протестима жутократа против Драгана Ђиласа – за коју се врло брзо показало да је фотошоп. Видели људи ретуширану слику улице која више тако не изгледа, и огласили се.

Што је најцрње, лета 2011. писао сам овде баш о том феномену:

Ако неко, било ко, свесно (а не из незнања) инсистира на неистини, зашто да му верујемо? Зато што је „наш“? Па како онда можемо било коме да замеримо што верује у најцрње неистине о нама, зато што су му потребне, корисне, или штавећ? Како онда можемо да замеримо некоме што тврди да су Срби радили ово или оно – па није битно да ли је то сасвим тачно, али је ето у „духу“ онога што се радило? А на основу чега онда знамо какав је тај „дух“, ако не по речима и делима – онаквим какви јесу, а не каквим их замишљамо?

Не знам да ли је неки Србин аутор подвале о Хенксу, или је реч о ујдурми извана. Можда се ради о некоме ко мисли да је у борби против окупације и трулежи све дозвољено. Али управо на то рачунају они непријатељи који желе да нас потпуно затру, да нас претворе у оно што су и сами постали. То тровање душе им је коначни циљ, а освајање територија и убијање људи само успутне станице на путу злочина.

Зато кад следећи пут чујете неку „вест“ у коју желите да поверујете, прво је проверите. Нехотично ширење дезинформације јер се у њу поверовало из предрасуде је људска грешка, па самим тим и опростива. Али свесно ширење неистине није ништа друго до „чекање сабаха са шејтаном“.

Опрема текста: Стање ствари

Categories: Поново прочитати/погледати