Небојша Малић: ТАНЈУГовање

sivi-soko-logoЕво два мала примера велике медијске контаминације. У рубрици „На данашњи дан“, Танјуг доноси следећу „вест“:

Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и других Словена Баната, Бачке и Барање донела је тада одлуку да се неизоставно Војводина присаједињује Краљевини Србији. Претходног дана исту одлуку је донела Скупштина Срема у Руми.

Каква црна „Војводина“? Одакле? Лепо се каже народна скупштина Баната, Бачке и Барање. „Војводина“ настаје тек 1945, када комунистички револуционари од територије под окупацијом Немачке, Мађарске и НДХ праве некакву „аутономну област“ (касније покрајину). Између „Војводине“ и сличне конструкције са „Косовом“, остварен је континуитет са границама Србије које је нацртао Хитлер – случајно или намерно, просудите сами.

Дакле, о „Војводини“ не може бити речи пре 1945, исто као што не постоји Ирак пре 1920, или Белгија пре 1830, или Аустро-Угарска после 1918. А већ раније сам писао о апсурду бављења Хрватском у доба кад она напросто није постојала:

о каквој „Хрватској“ може да се пише у периоду од 1919. до 1929, када такво нешто уопште не постоји!? У том временском распону постоји само и једино Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, која је тек 1929 (дакле, на крају периода обухваћеног књигом) преименована у Краљевину Југославију. У том периоду не постоје ни „Хрватска“ ни „Босна и Херцеговина“, ни Словенија, ни Македонија, ни Црна Гора – али ни Србија. Држава створена 1918. не познаје такве политичке поделе; оне су настале тек 1941. и после.

Односно, да будем прецизан,о било каквој хрватској државности може бити речи само од 1939, када је унутар Краљевине Југославије успостављена Бановина Хрватска споразумом Цветковић-Мачек.

Успут, тај исти Танјуг  данас се бавио и „даном државности БиХ“, који се прославља само у деловима Федерације са муслиманском већином. И то лицемерно, додао бих, јер све муслиманске странке – отворено или посредно – баштине вредности Алије Изетбеговића, а он није био за ЗАВНОБИХ (са све аустроносталгичарским „земаљско“) него за Вафен-СС. Али на страну сад (само)обмане у Федерацији, шта би Танјугу?

Nomen est omen, што би рекли Римљани: државна новинска агенција Републике Србије још увек се зове „Телеграфска Агенција Нове ЈУГославије“ – име које је добила када су је 5. новембра 1943. основали комунистички револуционари. Какве ли ироније да је у овом времену општег моралног релативизма и суноврата ето бар та институција остала доследна „повијести“ и „вриједностима“ својих оснивача, иако ни њих ни било какве Југославије одавно више нема. И именом и радом, Танјуг је данас отприлике релевантан колико и телеграф.

Додуше, с обзиром да Србијом тренутно владају Државно Дно и Квислиншки Култ,ако би одлучили да „ребрендују“ Танјуг онако како су то урадили са ЈАТ-ом, Бог драги зна какво би име дали агенцији, на мачећем енглеском дабоме. На српском свакако не.

Овакве неопростиве грешке у „новинарству“ толеришу се из истих разлога као и општеприсутно латиничарење: острашћени србождери то раде из злобе, а већина Срба из лењости или незнања. Немојте бити у заблуди: није овде реч ни о каквој непотребној педантерији поводом непрецизног изражавања. Реч је о прихватању злонамерних фалсификата као стварне историје.

И онда се чудите зашто нам је овако.

(Сиви соко)



Категорије:Сиви соко

4 replies

  1. „…И онда се чудите зашто нам је овако…“ Ја се не чудим зашто је овако, али се чсудим зашто није још и горе, јер људи су толико заглупљени током ових деценија после 1918. године, а поврх тога утеран им је страх у кости после 1944. године – а и настава историје у школама је права карикатура, да је заиста право чудо што није и горе. Међутим, питање је: шта је чинити да се то стање поправи?

    Свиђа ми се

  2. Кад неко/нешто носи назив: „Телеграфска агенција Нова Југославија“, наравно да мора да оправда своје име.

    Свиђа ми се

  3. Поштовани г. Анастасијевићу,

    Драго ми је да Вас видим на овом порталу. Пратим и ценим Ваше коментаре.

    Ево прочитах сад на Novom Standardu како Владимир Димитријевић, један од „свесних Срба“, пише ово:

    ČTO DJELAT? Nema mnogo šta da se učini, osim da se ne pristaje na izdaju Zaveta i prodaju Kosmeta.

    Није баш да нема шта да се учини: прво бисмо могли да ПРЕСТАНЕМО да посећујемо сајтове који су на латиници. Друго, требало би да престанемо да посећујемо и сајтове који имају опцију ЋИР/ЛАТ. За почетак. А онда, ако и кад се мало вратимо себи, можда нам се деси могућност да и поводом Косова и Метохије нешто урадимо. Прва ствар јесте да схватимо да можемо.

    Н. Малић, испод чијег текста се дописујемо, има један текст који говори о поразу као стању духа, па препоручујем да се прочита текст Непобедиви.

    Свиђа ми се

  4. Хвала г. Математичару на препоруци 🙂
    Што се употребе ћирилице тиче, мени нису познате апсолутно никакве техничке препреке за то. „Соко“ је ћириличан од самог почетка, давне 2005. године. Укључивање ћириличне тастатуре у стандардним оперативним системима рачунара и мобилних уређаја је дечја игра. Просто не постоји изговор за „мачећи српски“.
    Додуше, требало би да имамо обзира да сам чин писања ћирилицом не мора да значи да је написано сувисло – али како тренутно ствари стоје, то је далеко вероватније.

    Свиђа ми се

Пошаљите коментар

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s