Поновљени локални избори у Косовској Митровици, пошто су због лупања гласачких кутија претходни поништени, трају док настаје овај осврт. Министар Александар Вулин оценио је да су грађани Косовске Митровице “стали уз своју владу и државу” тиме што су изашли изборе, јавља РТС. Пошто на изборима, фактички, признају Републику Косово, и јесте тачно да косовско-митровачки Срби стају уз “своју владу и државу” – само та држава није Србија и њену владу не води И. Дачић. Упркос документованим притисцима да запослени у јавним предузећима морају организовано с директорима на изборе државе Косово, Вулин каже да та, еуфемистички названа, препорука није притисак на бираче, већ цинично објашњава да је то испуњавање многобројних жеља: “Много грађана обраћало се привременом органу с молбом да им омогући да изађу на изборе а да због тога не буду шиканирани и ово је био један од начина”, рече Вулин и уписа се (још једном?) у овдашњу историју бешчашћа.

Преузето с портала “Срби на окуп”

Дакле, како у овом трену ствари стоје – поновљени избори за државу Косово ће успети. Ако буде тако, то ће показати да су и косовски Срби дигли руке од себе. Није им замерити: пре тога су то учинили сви остали, укључујући и Русију. Када су 12. новембра званични медији пренели саопштење Вулина (опет он!) да је “руски функционер  Пјотр Иванцов позвао Србе да изађу на изборе на КиМ” – неки алтернативни медији су то прогласили манипулацијом властодржаца. Зато се огласила и руска амбасада у Београду и у свом саопштењу, дипломатски увијено али довољно јасно, потврдила Вулинове речи: “Подржавамо напоре руководства Србије у питању косовског регулисања, као и споразуме у процесу дијалога Београд-Приштина. У пуном капацитету то се односи на питања, везана за одржавање избора на Косову, формирање Заједнице српских општина на основу резултата ових избора.”

Преузето с портала “Србски фејсбук репортер“

Иако пре тога руске дипломате помињу и резолуцију 1244 и остало што прија ушима нашим – јасно је да су сада Срби на КиМ остали скроз сами. Ако поклекну, није им замерити – што рече Дачић они су жртвовани (јер “Србија због Срба са севера КиМ неће жртвововати своју будућност”). Оно што им можемо одавде рећи: да је тај излазак на изборе државе Косово толико добар – не би их толико присиљавали, сами би Срби изашли и гласали.

Кад се прича о жртвовању – надам се да нећемо насести на причу да је за све ово са Косовом и Метохијом крив Вулин (или како то Б. Радун, вешто контролишући штету, пребацује само на Дачића). Другим речима, Дачић свој жиг неће никад спрати, али историја и ми не смемо заборавити саучеснике у виду Николића и Вучића (не обавезно тим редом).

Categories: Судбина као политика