Срби воле краљеве и принчеве. Под условом да нису њихови. То су показали и на коктел приредби у дому Народне скупштине са домаћицом Мајом Гојковић. Док је принц говорио о вандалском рушењу моста у Мостару, једна од виђенијих званица, Соња Бисерко, обигравала је око принчеве пратње објашњавајући им да је тај исти мост, по сведочењу италијанске штампе, срушила примитивна четничка брадата банда уништавајући на тај начин ремек дело средњевековне хрватске архитектуре. Онда је наставила причу о хрватским краљевима које је свет могао упознати преко ТВ канала за националну географију који објављује све што му се плати. Наставила је са доказивањем да се у Србији сви презивају Мартић, а принц је у Загребу добро видео ко је тај Србин.

Принц Чарлс говори на пријему у Скупштини Србији који је приредила Маја Гојковић

Док су је слушали, људи из пратње су се, као на свакој пратњи – крстили.

У свом обраћању уваженим званицама принц је поменуо Андрића, српског нобеловца католичког порекла, рођеног у Босни и Мајку Терезу, Албанку католичке вере, рођену у Скопљу. На списку се нашао и гитариста Караџић, чије се име, за разлику од Караџића тренутно у Хагу, врло тешко изговара. Зато су неки приметили да би било боље да је принц то име само одсвирао. Као што ће га одсвирати и за појас заденути и ови у Хагу.

Ђоковић није поменут због тираније коју, попут Милошевића, спроводи на турнирима широм планете, ни због тога што се усуђује да то приреди и на светом Вимблдону. Поменут је због свог косовско-метохијског порекла где принц намерава да иде ради полагања цвећа на плочу посвећену шиптарским терористима, док ће војвоткиња Камила разговарати са 1999. албанских жена које су за само три дана силовала укупно три Србина. Војвоткињу ће занимати сви детаљи технике за извођење таквог удруженог сексуалног злочина.

Принц Чарлс покушава да открије тајну манастирског коњака у манастиру Ковиљ

Пре одласка у Приштину, принц је свратио код српског престолонаследника без престола, свога кумашина, такође Александра, на чај у пет. Сутрадан су престоничке новине, чији се корени зачињу у пепелу партизанске борбе за напредак и демократију, на насловном странама објавиле да се том приликом чај пио из шоље Јосипа Броза. Да не би остале незапажене, редакције новина четничког опредељења су ископале вест да је војвоткиња том приликом уринирала у шољу Јованке Броз.

Из Белог двора су принц и принцеза отишли право у свијетлу Црну Гору. Тамо су их Монтенегрини послужили Његушким пршутом, Никшићким црним пивом, свадбарским купусом и сармама по принципу три па једна. У пет сати, уместо чаја, гости су послужени овнујским печењем са пања јер се знало да су познати борци за здраву храну и други зелениш.

Предстојећу посету Приштини и целом Косову без Метохије виђени гости су једва дочекали да се олакшају. Напорног пута по Србији и Црној Гори. Не рачунајући Загреб који је и иначе неурачунљив.

Принц Чарлс у Приштини, 1999. године, са НАТО генералима Веслијем Кларком и Мајком Џексоном

У Приштини је принцу представљен Бил Клинтон у виду споменика који је дефинитивно надвисио споменик Косовским јунацима. Увређена и понижена Наташа Кандић, која није била позвана на коктел у Скупштину, и због тога што јој у Приштини још нису подигли споменик иако јој припада и већи него што је Билов на који се већ жалила и Хилари, само освете ради диктирала је право у пера пратећој новинарској камарили: „Ми споменик Косовским јунацима, они споменик НАТО херојима, ми Високе Дечане, они Муратово турбе, ми Богородицу Љевишку, они споменик Јашарију, ми…. ма ћераћемо се још, не успева да сакрије бес Н. К., боркиња за… добро, сад није тренутак да се утврђује за чија права.

У Призрену, Душановом престоном граду, принц је лично упознао све преостале Србе, тачније, сву тројицу. Рекао им је да се много не секирају. Њима за утеху, НАТО је у Београду ресторан Душанов град, који је непосредно уз палату Албанију, оставио нетакнут. А тамо се добро једе. И пије. Као што се овде бије.

Рачунајте на нас, рекао је принц, сео у авион и отишао право на концерт Ђорђа Балашевића.

Кратка веза: http://wp.me/p3RqN8-7im

Categories: Судбина као политика

Tags: Драгослав Пакић, Маја Гојковић, Срби, Србија, принц Чарлс